Dojenje: koga (pobogu) više slušati?

Nemoguće da niste primetili da se priče o dojenju poprilično razlikuju. Jedni kažu: dojite na tri sata, drugi kažu dojite na zahtev. Jedni kažu budite bebu, drugi da će se beba probuditi kad je gladna. Jedni kažu da nije problem što dojena beba ne kaki pet dana, drugi da je to veliki problem. Jedni kažu obe dojke, drugi kažu jedna. Jedni kažu da izbegavate kupus i pasulj tokom dojenja, drugi kažu da slobodno jedete sve. Daj vodu, ili ne, ne treba joj. I tako dalje, i tako dalje. Nema kraja.

Dojenje kao dojenje je fiziološka stvar, nije medicinska. O njemu svako može (i ne samo da može, nego i voli) da vam da savet, nebitno bio on pedagog, dizajner ili pedijatar. Pa tako možete da čujete od komšinice koja je knjigovođa bolji savet nego od komšinice koja je pedijatar. Pod uslovom, naravno, da knjigovođa zna mnogo o dojenju i da pedijatar ne zna mnogo o dojenju.

Od koga očekujemo da o dojenju zna

Pa tako dolazimo do toga da nije bitno šta ste po zanimanju ako o dojenju znate, ako ste o njemu učili. Pošto se bavim dojenjem, često me pitaju jesam li završila medicinsku školu. Nisam. Ja sam savetnica za dojenje i postporođajna dula, koja ne prestaje da uči o dojenju. Da li dajem ikakve savete medicinske prirode u vezi sa mamom ili bebom? Ne! Da li se bavim savetovanjem kada kod mame ili bebe postoji zdravstveni problem? Ne. Pomažem mamama da savladaju osnovne probleme i podržavam ih da uspeju u dojenju.

Da li medicinski radnici uče o dojenju tokom svog školovanja, već sam pisala ovde. I ukratko ću vam reći: NE. Pričala sam sa ginekolozima, pedijatrima, babicama, ženama koje su završile višu medincinsku… Da li se TAMO uči o dojenju? NE. Najpoznatiji pedijatar koji se bavi dojenjem Džek Njumen u svom videu govori o tome “šta vas nisu naučili o dojenju tokom školovanja“.

Na konferenciji Džeka Njumena u Rumuniji

Naravno, uče oni da je dojenje najbolja hrana za bebu i o građi dojke, ali kako da pomognu da se majka izbori s problemom s kojim se susretne – tome ih niko nigde ne uči. Barem ne u formalnom obrazovanju: nigde u udžebinicima ne pominju se kompresije za slabiji protok mleka, na ispitima na višoj školi ili fakultetu ne polažu položaj na dojci, ili šta sve može biti uzrok bolnih bradavica, i ni na jednoj praksi niko im ne pokazuje kako se postupa sa ženinim grudima. Jer da je tako, ne bi svaka druga žena plakala dok joj krvnički stiskaju dojke prepune mleka. Da, svi oni mogu dodatno da se edukuju čitajući relevantne izvore i pohađajući korisne seminare. I fantastični su oni koji to rade. (jedna od njih je i patronažna sestra Mirjana Stupar, koja je zaista sjajna i blago svakoj mami koja je imala tu sreću da je ona obilazi nakon porođaja).

A šta je sa onima koji to ne rade? Koji ne proširuju svoje znanje i pričaju 25 godina istu priču?

Beli mantil uliva poverenje

Ljudi veruju ljudima u belim mantilima. I treba. Naravno da treba. Oni su zdravstveni radnici i pomažu ljudima da ozdrave, kao i da prevencijom izbegnu bolest. Ali šta je dojenjem? Zašto 13 odsto žena doji umesto 95? Ajde da je 50 odsto, ali 13 – neverovatno!

I ne, nemojte mi onu priču da žene ne žele da doje jer čuvaju izgled grudi. Njih je vrlo malo.

Žene žele da doje i potrebna im je podrška u vidu adekvatnih informacija, koju očigledno ne dobijaju.

Ne želim da sada iz ovoga sledi zaključak: oni koji nose bele mantile ne znaju ništa o dojenju.

Ne, zaključak treba da bude: ako nose bele mantile, ne znači da znaju mnogo o dojenju.

Ko zna mnogo o dojenju

U svetu dojenja postoji dosta naziva za stručnjake za dojenje, i dosta skraćenica, koje bi vas samo zbunile. Zbunjuju i mene koja sam da tako kažem u materiji. Jer kako bi zvučalo specijalista za dojenje? Pa tako postoje vršnjačke savetnice za dojenje, savetnice za dojenje, sertifikovane savetnice za laktaciju… U čemu je razlika u svim tim nazivima? Ukratko: u nivou edukacije i prakse.

Vršnjačke savetnice za dojenje su mame koje su dojile, završile su obuku za savetnice i pomažu mamama da prevaziđu osnovne probleme vezane za dojenje. Od 2010. godine postoji Savetovalište za dojenje Udruženja Roditelj, koje je prvo vršnjačko savetovalište u Srbiji, a pored njega, tu je i La leche liga, najpoznatije i najstarije vršnjačko savetovalište na svetu, koje ima svoje liderke u Srbiji. Saveti koje La leće liga Srbija i vršnjačke savetnice Udrženja Roditelj, daju su isti jer prate smernice i protokole za praktično postupanje čiji je izvor Svetska zdravstvena organizacija, one navode Unicefove preporuke i prenose stavove koje Svetska alijansa za dojenje zastupa. Dakle, u toku su s najnovijim preporukama koje se tiču dojenja. Prethodnih godina, na manifestacijama povodom obeležavanja Svetske nedelje dojenja, Savetovalište za dojenje Udruženja Roditelj imalo je podršku mnogih patronažnih sestara, pedijatara, kao i UNICEF Srbije i Batuta.

Potom postoje savetnice za dojenje koje su završile obuku o laktaciji kod IBCLC, koja je ujedno i uslov za izlazak na ispit za IBCLC. One su stekle znanja o tome kako da konkretno pomognu ženi da prebrodi neki problem s dojenjem. Dakle, za razliku od vršnjačke savetnice, koja daje neke opšte smernice o dojenju, savetnica za dojenje bavi se problematičnijim slučajevima. No, i dalje se ne petlja u probleme medicinske prirode, u smislu: ako posumnja da postoji medicinski uzrok problema, da li kod mame (npr. problem sa štitnom žlezdom) ili bebe (npr. rascep mekog nepca), ona upućuje mamu da se obrati IBCLC-u, koja ima više znanja i iskustva.

IBCLC – u prevodu međunarodno sertifikovana savetnica za laktaciju. To mogu biti zdravstveni radnici, ali ne moraju, i u tom slučaju polažu ispite iz određenih medicinskih predmeta. Pored tog medicinskog obrazovanja, uslovi za polaganje ispita su klinička praksa, kao i dodatna obuka iz laktacije. U celom svetu IBCLC smatra se najkompetentnijom osobom što se dojenja tiče, a pre koju godinu smo i mi dobili svoju prvu savetnicu: Mariju Tarabu. Trenutno u Srbiji rade dve  IBCLC: Dragana Vasić Beogradu i Jasmina Lolin u Novom Sadu. A ima nas još nekoliko koje smo na putu da postanemo (link vodi ka objašnjenju uslova za izlazak na IBCLC ispit).

Kod nas je i dalje IBCLC neprepoznato zanimanje, da ne kažem nepriznato, u sistemu. Međutim, svake godine se broj povećava, novi kandidati izlaze na ispit i očekujemo da će zanimanje uskoro dobiti svoje mesto i priznanje u sistemu.

I ko još zna

Da ne bi sad bilo da samo savetnice imaju pojma o dojenju, imaju i mnogi pedijatri, mnoge patronažne sestre i ostali zdravstveni radnici – koje ta tema zanima. Na prošlogodišnjoj Unicefovoj konferenciji, koja se bavila zaštitom dojenja, bilo je mnogo zdravstvenih radnika koji se i te kako mogu pohvaliti da znaju mnogo o dojenju. Pre neku godinu, na obeležavanju Svetske nedelje dojenja koju je organizovala La leće liga bile su glavne sestre iz Betanije. One se slažu da dojenje treba da bude na zahtev, da nema potrebe isključivo dojenim bebama davati vodu, kao i da je formula u najvećem broju slučajeva potpuno nepotrebna. Međutim, kako to u praksi nije baš tako, možete pročitati kod Milene na blogu.

Takođe, na simpozijumu Holistički pristup rađanju slušala sam Marka Obradovića, medicinskog tehničara koji radi u porodilištu Dragiša Mišović. Bilo ga je milina slušati koliko je mlad i edukovan. Ali opet to su pojedinci, kojih se nadamo da će biti sve više.

Kako da znate da li pedijatar/babica/patronažna sestra podržavaju dojenje ili ne

Danas ne postoji niko ko ne podržava dojenje. Naročito ne neko ko je zdravstveni radnik. Ali jedno je podržavati dojenje govorenjem da je dojenje sjajno “AKO mama ima mleka”. Recimo. A drugo je pomoći toj istoj mami da joj dojenje uspe. A da bi nekom pomogao o dojenju, moraš o tome mnogo znati. Kako da znamo da neko zna o dojenju?

Vrlo lako: umesto da vam savetuje uvođenje formule, umeće da vam pomogne da rešite problem koji imate u vezi s dojenjem. Ili će se barem potruditi da to uradi.

I za kraj: koga da slušate? Hm. Pa svoju bebu i sebe. Znam da se ponavljam, ali edukujte se! I na osnovu toga što znate, radite najbolje što umete.

 

PS Bilo bi najbolje da se budući roditelji edukuju na vreme, dakle pre nego što beba stigne. Namerno govorim roditelji a ne samo trudnice jer je partner tu da podrži mamu i potrebno je da i on sazna što više kako dojenje funkcioniše.

Na raspolaganju su vam sajt Savetovališta za dojenje Udruženja Roditelj, mejl dojenje@roditelj.org, kao i dežurni telefon (8 – 12 h): 061/13-18-137. Savetovalište održava radionice za dojenje jednom mesečno u Beogradu, Novom Sadu i Kuli, međutim, zbog vanrednih okolnosti, održavaće se onlajn radionice, pa zapratite našu FB stranicu da budete u toku kada će biti sledeća radionica. Takođe, na Youtube kanalu možete pogledati naše snimke o dojenju

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *