Skoro sam razgovarala sa drugaricom o tome kako je nervira njen ginekolog. U smislu da joj ne uliva baš poverenje što se tiče praćenja trudnoće, između ostalog i zato što je već imala spontani pre toga. Ali ne menja ga jer je jedan od najcenjenijih ginekologa, i svi joj govore da se opusti.
Osim mene, koja mislim da je izuzetno važno da nađe ginekologa po svojoj meri.
Setila sam se koliko sam ginekologa promenila. Prvog jer sam se preselila iz Novog Sada u Beograd, potom drugog jer sam se preselila iz Beograda u Novi Sad, trećeg jer je otišao u penziju, četvrtog jer je otišao u privatnike. Svaki put sam, naravno, tražila preporuku. Raspitivala sam se, što online, što ofline, ko je zadovoljan i koliko svojim ginekologom.
Jesam li bila zadovoljna preporukama? Uglavnom, ali ne uvek. Iz prostog razloga što, ako odgovara Miri, ne znači da će i meni, i ako odgovara meni, ne znači da će i Milici. A onda se pokreću pitanja: koji su to kriterijumi po kojima tražimo ginekologa za sebe i šta nam je važno?
Možemo navesti gomilu odgovora šta nam je važno kod ginekologa, ali najčešći je da se osećamo prijatno i da nam legne, kao i da nam uliva poverenje. Odnosno da u njegov sud ne sumnjamo.
To da li nam je legao možemo odmah proceniti nakon prvog susreta, jer znamo kako se pored nekoga osećamo, ali kad je o poverenju reč, potrebno je da prođu godine da bismo u nekoga imali poverenja. Makar je tako u većini slučajeva.
E sad, ima tu mnogo nijansi i nijansica, pa bih da zajedno pročešljamo koje nam stvari još mogu biti važne i po kojim kriterijumima da odaberemo ginekologa.
1. Državni ili privatni
Razlika što se tiče stručnosti ne bi trebalo uopšte da postoji. Jer neki izuzetni stručnjaci rade u domovima zdravlja, a neki ne toliko stručni rade u privatnoj praksi. Pa tako možemo za
ključiti da ako idete privatno, ne znači da ćete dobiti i stručnije mišljenje, kao što ni odlazak kod državnog ne znači da čovek ne zna da radi svoj posao (recite samo koliko puta ste čule da je neki ginekolog otišao u privatnike i jeste li se zapitale da li je zbog toga stručniji)
Pa koja je onda razlika?
Prva i osnovna je što privatni ginekolog dobija novac od vas, a državni od države. E sad, ako imate novca, onda uzimate u obzir i privatnog. A ako nemate, onda vam je izbor sužen samo na državnog, što ne znači odmah da je pred vama spisak lošijih ginekologa.
Prednosti odlaska privatnom lekaru jesu: manje gužve i čekanja, pregled duže traje, svi su ljubazniji, i više se osećate kao čovek (žena), što se kaže.
Mana je što nije besplatno. Mada, poznajem neke žene koje bi mogle da priušte sebi privatnog lekara, ali su zadovoljne svojim državnim, kao što poznajem i žene koje nije da baš imaju novca, ali se stisnu i prikupe jer im odgovara privatni.
Kod državnog lekara, s druge strane, čekate i po sat i po, iako ste imali zakazano, pregled je kraći jer su pretrpani pacijentima (ne svi, ali kad idete kod onoga koga svi hvale, onda da), i nekad možete da se osećate kao na pokretnoj traci, odnosno da vam nije posvetio vremena koliko biste želeli.
Moglo bi se reći da, osim što je besplatno, neke prednosti državnog nema, ali kada odaberete ginekologa koji vam odgovara, onda vam nije teško da čekate, nije vam problem što ne možete da sedite kod njega i ćaskate, već dolazite sa spiskom pitanja koja vas zanimaju, i ne smeta vam što obuvate one prastare crne velike muške papuče s rupicama u kojima se šetate do stola.
Neke žene vole privatnu praksu jer im se čini misle da je kvalitet usluga mnogo bolji. I nije im žao da to plate. Jer misle da vredi svakog dinara. I nekad su u pravu, ali nekad i nisu.
Neke žene vole da idu kod državnog ginekologa jer smatraju da nema razloga da plaćaju za uslugu koju im pokriva osiguranje, i veruju da ne mora da znači ako je državni da je loš. I nekad su u pravu, a nekad i nisu.
No, nije toliko važno da li žene treba da idu kod privatnog ginekologa ili državnog koliko je važno da nađu ginekologa koji im paše. Pa bi zato bilo sjajno da uzmete obe varijante u obzir, pa da nastavimo dalje o tome o čemu sve treba da vodimo računa kada je odabir ginekologa u pitanju.
2. Pol ginekologa
Verovali ili ne, pol ginekologa, odnosno da li je ginekolog muško ili žensko (da ne kažem ginekološkinja, jer kako sam načula, to sad više nije ispravno) je mnogim ženama važan a da toga često nisu ni svesne. Sve je naizgled u redu, ali žena se ne oseća skroz opušteno. Iako se čini kao da to nije stvar o kojoj treba razmišljati, žene imaju naklonost prema nekom polu, logično: ili muškom ili ženskom.
Naravno da se ne može ni na koji način reći da li su bolji muški ili ženski ginekolozi (mada sam ja umela da kažem da ne volim ženske ginekologe i da su mi muški mnogo bolji). Pa eto možete uzeti u obzir iz iskustva kako ste se osećali kada vas je pregledao ženski ginekolog, a kako muški (nešto mi govori da je velika verovatnoća da ste imali iskustvo sa oba pola). Sigurna sam da ćete primetiti da preferirate neki pol. A opet, sigurna sam i da ima vas koje znate da vam je neprijatno da vas pregleda muškarac, kao i vas koje niste baš najsrećnije što vam je žena ginekolog. Ako ste jedni od tih koje znaju, onda vam se izbor sužava, da ne kažem da imate duplo manje izbora.
Ako niste dosad razmišljale o polu, onda nemojte ni sada, već nastavite sa čitanjem o tome šta bi još moglo da bude značajno pri biranju ginekologa.
3. Koliko i kako priča
Da, to uopšte nije zanemarljiva stvar. Jer zamislite da odete i da neko ćuti i pregleda vas i onda kaže: sve je u redu. Neka od vas će pomisliti: da, baš mi to treba, ne mogu da se bakćem i da slušam nešto što pola ne razumem. A opet, neka će reći: nervira me što je tako štur na rečima i što mi ne objašnjava više, bilo šta da prokomentariše, makar to bilo da su mi lepi jajnici, ili da mi je juče bila ovulacija.
Takođe, može vam odgovarati i koliko priča, ali ne i način jer koristi dosta latinskih naziva i ne razumete baš sve o čemu priča. Nekako nam je potrebno da razumemo ono što nam se priča i stoga je veoma logično da želimo da nam ginekolog priča jednostavnim jezikom.
4. Kako reaguje kada dođe do problema
Mnogi ginekolozi vam mogu odgovarati jer nemate problem. Dolazite na kontrolu kod njega, zadržite se kratko, on vam kaže da je sve u redu, i onda vam nije toliko stalo do načina na koji vam kaže da je sve okej. Ali kada se javi neki problem, vrlo je važno da ume da odreaguje kako treba. Šta to znači? Pa to za većinu žena znači da ne paniči, ali takođe i da ne bude suzdržan i hladan. Jer neće vam prijati ni ako krene da vas plaši šta bi sve moglo da se desi, a nećete biti ni oduševljene ni ako vas samo pošalje dalje na ispitivanja i kaže da neće unapred da nagađa i da ćete videti šta je posredi kad budete uradili analize. To mu možda dođe još gore nego da paniči. Rekao je da nešto nije u redu, ali ne i šta bi moglo biti i slično. Zato je potrebno odabrati nekoga ko će postupiti onako kako vama odgovara.
5. Koliko je ljubazan, da ne kažem topao.
Možemo reći da nas ne zanima koliko je ljubazan ako zna svoj posao. Ali nije baš uvek tako. Volimo kada je neko prema nama fin, a ne grub (inače, da i takvi postoje, čak sam imala tu nesreću da se s jednim sretnem). Kada je srdačan i pažljiv. Da ne preteram, ne treba on vas da voli, ali da vidite da nije samo fin reda radi (ili ako idete privatno, para radi), već da vam se posvetio i da mu nije teško da vam uputi koju reč utehe ako vidi da ste uznemireni ili uplašeni.
Sad ovo može da izgleda kao da se podrazumeva da neko bude ljubazan, ali nije uvek tako. Pa se stoga pobrinite da vaš ginekolog bude. Ako vam je važno. A mislim da je svakom važno.
6. Koliko je otvorenih shvatanja
Da ne kažem openmajnded. Ali ajde rekla sam. Ako ste stava: slušam svog ginekologa i ne petljam mu se mnogo u posao, neće vam biti važno da li je otvoren da čuje vaše mišljenje, ili da li je dovoljno otvorenih shvatanja da prihvati neku alternativu koju ste predložili. Ovde mislim na, recimo, stav da ne želite da izazovete menstruaciju koja vam izostaje tri meseca injekcijama, već biste se posavetovali s njim da probate čaj od virka, ili neki homeopatski lek. Ili pak da, kada mu kažete da koristite menstrualnu čašicu, ne prevrne očima, već vas ispita više o tome, ili je već čuo i podržava vas da koristite ono što vam odgovara.
7. Koliko je sujetan
Znate i sami koliko ljudi umeju da budu sujetni. Naročito lekari. A pošto su ginekolozi i ljudi i lekari, često poseduju ovu nezgodnu osobinu. Kažem nezgodnu jer je u ovom slučaju sujeta prepreka dobrom odnosu s njim. Pa tako retko kome možete reći da ste išli kod njegove koleginice po još jedno mišljenje, ili da ste našli na netu (ne daj bože) da postoji još neki način rešavanja problema s gljivicama, na primer, koji vam se čini dobar da probate. E sad ovde se već petljaju sujeta i otvorena shvatanja, ali znate šta hoću da kažem: odaberite nekoga s kim možete biti otvoreni a da se ne naljuti ako ste se konsultovali s još nekim, ili ako ste, eto, saznali nešto na netu. Može da vam kaže šta misli, ali da isto tako uvažava i vaše mišljenje i stav.
8. Koliko se usavršava
Kao i u svim profesijama, tako i u ovoj postoje ginekolozi koji su završili fakultet i potom išli samo na seminare na koje su morali zbog bodova, a postoje oni drugi, koji su željni da budu u toku sa svetskim trendovima, i koji pomno prate konferencije i vole da se edukuju kako bi bili što bolji u oblasti kojom se bave. Kako da prepoznate takve ginekologe? Pa oni obično ubacuju neke novitete u svoj rad (kao NLP u trudnoći), upoznati su sa najnovijim trendovima što se tiče lečenja (bilo steriliteta, bilo policističnih jajnika), znaju kako se gde žene porađaju (iliti kako porođaju pristupaju u Nemačkoj a kako u Holandiji)… .
9. Koliko je istih stavova kao vi
Ovo je, po meni, najvažniji kriterijum. Da doživljava i zdravlje i bolest na isti način kao vi (možda da ima holistički pristup, ako ste pobornik toga), da predlaže načine lečenja koji odgovaraju vašim afinitetima, da ima isti ili sličan odnos prema trudnoći kao vi (da, vozite bicikl, samo nemojte da padnete, npr.), da imate sličan stav po pitanju prirode porođaja… A kad smo kod porođaja, došli smo i do desetog kriterijuma. Kad pre?
10. Kako pristupa trudnoći i porođaju
Ono što je bitno za žene koje su trudne ili planiraju trudnoću jeste da li imate sličan stav po pitanju važnih stvari. Ovde najviše mislim na to da li imate isti pogled na trudnoću i porođaj.
a) Koliko često zakazuje ultrazvuk? Ako ste vi neko ko bi želeo samo koji put da ode na UZ, a ginekolog ima praksu da zakazuje kontrolu jednom mesečno, onda vam neće biti prijatno da odlazite tako često. A opet, ako ste neko koga ultrazvuk smiruje i jedva čekate sledeći, onda vam neće odgovarati ginekolog koji će vam reći da dođete svakih šest ili osam nedelja na kontrolu.
b) Na koje vas sve analize šalje? I ovde je važno da imate isti stav. Jer mnoge žene nerado idu na dabl test i povodom toga se osećaju poprilično anksiozno. Budu vrlo nervozne dok čekaju rezultate pitajući se hoće li biti dobri. Neke žene dobiju ne tako dobre rezultate dabl testa i ne žele da odu na amnicentezu, jer smatraju da je preagresivna i da im neće pomoći jer su stava da će svakako zadržati dete. Ali im je taj loš dabl test uneo sumnju i ne osećaju se tako bezbrižno tokom trudnoće, te su zabrinute dok se ne porode. I vrlo je bitno da te žene imaju podršku svog ginekologa.
A isto tako danas nije retkost da žene odlaze na sve više analiza kako bi bile potpuno sigurne da je sve u redu. I takvoj jednoj ženi sigurno ne bi odgovarao opušteni ginekolog koji bi joj rekao: “nema potrebe da to radite i unapred se nešto brinete jer je sve u redu” ili “nema nekog razloga da vas šaljem na dalje analize, biće to sve dobro”. Da, trudnica može klimnuti glavom, ali joj možda neće ništa značiti njegov pokušaj da je umiri. I više bi joj značilo da ima nekog ko je istog stava i ko će je ispratiti u njenoj želji da isprati sve njene možda i neosnovane sumnje i strahove.
I ne možemo reći ni da je prva žena neodgovorna, a ni da je druga žena preopterećena. Prosto smo sve mnogo drukčije, a u trudnoći to dobija i jednu novu dimenziju.
c) Da li ima pregleda u trudnoći i koliko često?
Da, možda je nekoj od vas potpuno normalno da na svakoj kontroli bude pregledana, i uliva vam sigurnost kad zasigurno znate da je grlić zatvoren, ali ima i žena koje se ne osećaju prijatno da imaju česte preglede. I zato je vrlo važno da na razgovoru s ginekologom vidite kakvog je on stava po tom pitanju. Jer možete biti nervozne što vas na petoj kontroli nije pregledao da opipa grlić, a isto tako možete biti uplašene kada vam u 25. nedelji kaže da će vas pregledati, a vi to uopšte ne želite. Dakle, najbolje je da unapred znate jeste li istog gledanja na preglede.
d) Da li pristupa trudnoći i porođaju “po protokolu”? Ovo je jedna od najvažnijih stvari. Zašto? Jer je danas običaj da se neke stvari rade jer je takva procedura i mi često slušamo ginekologe ne mareći mnogo kako se osećamo povodom toga, ili šta mislimo o tome. Pa tako mnogo žena rutinski dobija progesteron a da joj zapravo ne treba (zato sam i rekla da joj ne treba, jer ne mislim na one kojima treba), mnoge žene dobijaju gvožđe po difoltu jer su ostale trudne a da pri tome još nije ni gotova krvna slika, o procedurama u porodilištu da ne govorimo. Od toga da je svakoj porodilji potrebna stimulacija, preko bušenja vodenjaka, pa do epiziotomije…
(Upravo sam shvatila da bi mogao još jedan tekst da se napiše o odabiru ginekologa i porodilišta, pa ćemo temu nastaviti tamo.)
e) Da li je otvorenih shvatanja. Da, znam da sam ovo pisala već gore, ali ovde mislim na shvatanja trudnoće i porođaja. Možete se zapitati: a po čemu to oni mogu da budu zatvoreni? Pa mogu, recimo, za godine. Supruga svekrovog kolege doživela je stres jer ju je ginekolog napao jer je dozvolila sebi da zatrudni u 47. (mama, sram vas bilo?!) i još i oštro osudio kako sme i da pomisli da u tim godinama dobije dete (opet sram vas bilo?!). I nije bio raspoložen da joj prati trudnoću. Našla je ginekologa koji ju je podržao i rodila treće dete.
Ili, za broj dece: “Mislim da bi stvarno trebalo da podvežete jajnike”. Rekli su jednoj mami kad je bila trudna sa četvrtim. Nije ga poslušala i rodila je posle toga još dvoje.
Ili za pol deteta. Ili za bilo šta što vam se ne svidja i ne čini prikladnim da čujete od ginekologa.
Suma sumarum.
Kada odete kod svog potencijalnog ginekologa, ne potpisujete ugovor odmah (ovde mislim na državnog, ali isto se odnosi i na privatnog), već odlazite da opipate teren. Pre pregleda, sednete i razgovarate s njim. Ispričate mu ukratko svoju vaginalnu istoriju i postavite mu neka pitanja. Čisto da vidite koliko vam odgovara. Da li vam prija da pričate s njim.
Potom ga pitate neke stvari koje su vam važne. Da čujete šta o njima misli. (Ako ste se porađale carskim a želele biste ovog puta vaginalno, pitajte ga kakvog je stava po pitanju vaginalnog porođaja psole carskog. Ako imate miom i želite da probate da ga se otarasite nekom prirodnom metodom, pitajte ga šta o tome misli. Itd.)
Potom vidite kako vam odgovara pregled. Jer znate i same, nečije ruke ne osetite, dok nečije osetite svaki milimetar i čine da se cele stegnete. Vagina je osetljiva. Neko ulazi u vaš intimni deo tela i potrebno je da se osećate bezbedno i opušteno kako bi pregled bio što lakši, da ne kažem lepši.
Jeste li već našle ginekologa iz snova ili ste još u potrazi za pravim?