Juče Pre neki dan smo imali prvi sastanak u Američkom kutku na temu bespelenaštva. Zamisao je da se jednom mesečno okupljaju mame koje praktikuju bespelenaštvo kako bi mogle da razmene iskustvo. Naravno, uvek je dobrodošla i neka (buduća) mama ili zainteresovni tata koji bi, eto, iz prve ruke mogli da čuju kako to izgleda u praksi. Za one koji nisu upoznati sa bespelenaštvom, evo i teksta.
Tema ovog druženja bila je Zašto volim bespelenaštvo. Bilo je nekoliko mama koje već komuniciraju s bebom o nuždi, kao i nekoliko zainteresovanih da čuju kako to druge mame rade i zašto.
Razloga je zaista mnogo, ali ovih sedam pet bih izdvojila kao najčešće zašto se mame opredeljuju za bespelenaštvo.
1. Čistoća je pola zdravlja
Da se razumemo, nismo mi sad mame opterećene čistoćom. Nijedna mama ne voli da joj dete bude ukakano do leđa, niti joj se svaki put mili da ga briše, zapira i presvlači celog. Da dodamo tome da je, naročito devojčicama, jako teško očistiti predeo genitalija i da je nekad potrebno pravo umeće da beba ponovo bude čista kao pre obavljanja nužde. Zato je mnogo čistije (i praktičnije) da mama, kada vidi da beba želi da kaki (a retko koja mama ne zna izraz lica bebe koja je koncentrisana na kakenje), ponudi bebu da kaki van pelene (u nošu, lavor, lavabo, ve-ce šolju), potom joj samo obriše guzu ili je opere ako je u kupatilu, i na kraju joj vrati pelenu kao zaštitu.
Da, pelene mogu biti tu, ali ne kao mesto gde beba treba da piški i kaki, već kao bekap ako ste propustili signal, niste bili u mogućnosti da joj ponudite i sl. Što se tiče zdravlja: bebe koje ne koriste pelene kao mesto za obavljanje nužde nemaju problem sa ojedom, imaju manje problema sa urinarnim infekcijama, kandidom, zatvorom…
2. Nepodnošljiva lakoća EC-janja
Za EC nisu potrebni dodatni napor i vreme, kao što se naizgled čini. Zaista je lakše ponuditi dete da kaki van pelene, nego ga posle presvlačiti (naročito kad je reč o gorepomenutom primeru kakenja do pola leđa). Ne treba EC da postane celodnevna preokupacija, već samo jedna od stvari koje radite usput, poput presvlačenja, hranjenja, uspavljivanja.
3. Manje pelena, manje pelena
Za mame koje koriste jednokratne, to znači da će manje pelena potrošiti (dakle i manje novca), kao i da će manje smeća napraviti (ne zaboravimo da je potrebno oko 500 godina da se razgradi jedna pelena, a beba prosečno potroši oko 5.000 pelena)
Za mame koje koriste pamučne, to znači da će imati manje pelena za pranje (odlaganje, sušenje, peglanje – ako uopšte pegla).
Ovde možete pogledati video o tome zašto su se neke mame odučile da koriste pamučne pelene.
4. Beba je manje nervozna i plačljiva
O ovome nismo previše pričali ali mislim da je mnogo važno. Bebe, dok ne nauče da pričaju, svoje poruke saopštavaju plačem. Mama vremenom nauči da razazna kada plače jer je sanjiva, kada zbog gladi, a kada zato što je nervozna. Nekada se dogodi da beba krene da kenjka i vi ne znate šta je s njom jer je i naspavana i nahranjena, i nije pretopljena, a ni razgolićena. Još vam može pasti na pamet da je razmažena. E pa mame koje se između svih tih ostalih stvari zapitaju i da li se bebi možda kaki ili piški, ponude bebu, ona obavi i prestane da kenjka. A vi ste zadovoljni što ste još više upoznali bebine potrebe.
Bebe nekad kenjkaju i nervozne su jer imaju problem s gasovima ili tvrdom stolicom i onda mame spontano počnu da nude bebi da kaki van pelene Mnogo je lakše bebi da se olakša kad je u uspravnom položaju, savijenih nogu, bez pelene, nego ležeći ili sedeći. Logično, zar ne?
5. Nema odvikavanja od pelena
Iz prostog razloga što beba, iako je nosila pelene, nikad nije naučila da se u pelenu obavlja nužda, već van nje. Nije potrebno učiti dete da se ne kaki i piški u pelenu, već u nošu. Roditelji koji su rano uveli nošu odluče da detetu skinu pelenu kada procene da im više ne treba kao bekap jer većinu vremena uspeju da isprate bebinu nuždu, ili sačekaju da prohoda i osamostali se da samo može da ode do noše i piški i kaki (između 12 i 18 meseci).