Odvikavanje od pelena: KAKO da počnete (prva faza)

Nadam se da ste već pročitali tekst Pre nego što počnete jer je jednako bitan kao i smernice koje ćete dobiti o tome kako da vaše dete najlakše naučite na nošu.

Takođe se nadam da se radujete što ćete odvići dete od pelena. Jer to je zaista velika stvar i bilo bi divno kada biste krenuli u ovu priču sa istim entuzijazmom kao kada ste mu pomagali da prohoda, da taši, taši, tanana, ili ga učili gde je pametna glavica (ili još uskršnjija varijanta: gde zeka pije vode).

E sad, pošto se radujete, možemo da pređemo na to kako da počnete.

Da se podsetimo: u ovoj fazi se upoznajemo s piškenjem i kakenjem (i nonom). Cilj ove faze je da naučimo dete gde se piški i kaki (nona ili ve-ce šolja) i kako da dođe do noše ili saopšti. Takođe, cilj ove faze je da dete nauči da, kad je golo – piški (i kaki), kad je obučeno – ne piški i ne kaki.

Tri koraka prve faze

Ova faza sastoji se od tri koraka. Gledajte da te korake doživite kao smernice i kao predloge i ideje koji će vam pomoći da lakše dete naučite dete na nošu. Za razliku od mnogih knjiga i članaka koje imaju stroga pravila, meni se nikako ne sviđa da moramo striktno da se držimo pravila. Mislim da je bitno da budete fleksibilni i da prilagodite to svojoj metodi roditeljstva, kao i da uzmete najbolje od predloga, a odbacite sve što vam nema smisla, ili vam ne odgovara. Po meni je ovo sve logično od predloga, ali sam i sama korigovala neke stvari (recimo predlog da drugi korak bude dete golo kod kuce, a oblacenje za napolje… mislim da može i oblačenje gaćica nakratko kod kuće, kao što sam objasnila u drugom koraku…)

Svaki korak ima svoje razloge, koje ću dole objasniti. A vi nećete biti slepo poslušni i raditi sve po tezama (iako znam da mame vole da im se kaže šta da rade). Imrovizujte. Jer generalno verujem da ne može svima odgovarati isti način i metod. Ali ovaj pristup mi se učinio kao najbolji jer su uključeni nežnost i odlučnost u isto vreme, a ovi koraci su dobri jer su tu da da detetu bude što jasnije šta se dešava.

Prvi korak je učenje dok su gologuzi. Kod kuće, naravno. (a pošto je ovih dana, silom prilika, ostajanje kod kuće popularno, neće vam biti krivo što propuštate svašta)

Drugi korak: kod kuće golišavi i oblačenje gaća kod kuće i garderobe napolju

Treći korak: kod kuće obučeni, kao i napolju

Prvi korak: gola faza

Ništa, pošto ste lepo rešili da vaše dete više ne koristi pelene (imate još fore da se predomislite), nema više pelena. Probudili ste se i rekli detetu nešto poput: eeee znaš šta ima novo, više nećeš koristiti pelene i piškićeš na nošu kao što mama i tata piške na ve-ce šolju. Na primer. Budite maštovitiji od mene, moja deca su porasla i zaboravila sam kako se priča sa tim mlađim uzrastom.

Možete zajedno s detetom uzeti preostale pelene i staviti negde na ormar da date nekom kome su još potrebne, ili ako ima nekoliko komada, baciti ih zajedno u smeće. Ili ako imate devojčicu i ona ima bebu lutku, možete joj reći da može da koristi te pelene za lutku.

Dobro, znači nema više pelena.

Detetu skidate pelene i NE oblačite mu gaće. Da, dete je golišavo. Ako mislite da će se prehladiti i da nije dovoljno toplo u stanu, možete dogrejati prostoriju. A tamo gde dete želi da sedne (što je obično pod), možete podmetnuti neki peškir, ili onaj jednokratni podmetač, ili bilo šta zgodno. Može biti u čarapama, i zepicama ali je bitno da nema gaće i pantalone.

Zašto je gola faza tako važna

Zato što, kada obučemo detetu gaće, ono nastavlja da piški u njih kao i u pelene. Neka deca primete da su mokra (naročito ona koja su nosila jednokratne pelene), neka ne. Neka protestuju, neka ne. Ali šta god da se od toga dešava, dete čuje: upiškio si se. Nećemo tu da piškimo, već u nošu – evo to je ovo ovde (recimo to govorimo deci koja su se prvi put susrela s nošom). I onda presvučemo dete, opet mu obučemo suvo i onda se dete opet upiški u gaće i mi mu opet ponavljamo… Naravno, na kraju će dete u nekom trenutku shvatiti i javiti pre nego što se upiški. Ali hoćemo da skratimo vreme učenja, i da ono ne bude toliko frustrirajuće (opet si piškila tu, rekli smo da treba u nošu; opet si se upiškio u gaće, a rekli smo…).

Dakle, dete je golo. I to ne samo da ne biste imali punu mašinu veša za pranje, već i zato što dete kad je golo i kad krene da piški, ne može da mu promakne. Ono vidi mlaz, vidi da se nešto dešava. Vi ste tu kraj njega i objašnjavate mu šta se dešava i gde to treba da se obavlja. To je vreme kada ste samo s njim (zato je bilo važno da izdvojimo koji dan samo za to). I hoćemo da uhvatimo SVAKO piškenje. Nećemo da budemo u drugoj sobi a da dete pored nas piški i mi ga posle presvučemo i kažemo mu da to nije trebalo. Želimo da vidimo trenutak kad dete krene da piški ili kaki, i konstatovati da ono piški. “Piškiš. Evo ovde piškimo, u nošu” i stavimo ga na nošu ili mu podmetnemo ako dečak stoji i piški. Objašnjavamo detetu šta se dešava, da bi mu bilo odmah jasno: aha, ovo je piškenje/kakenje i tu se piški/kaki.

Ova gologuza faza ponajviše služi da dete skonta da piški i kaki, da mu klikne, odnosno da mu bude jasno. Kako znamo da mu je jasno? Tako što dete zastane ako se igralo i šetalo, konstatuje s vama pipi, ili kaka, ili pokazuje, a potom kad sledeći put oseti da mu se piški i kaki, kreće ka noši, ili vam kaže, ili pokaže, ili na bilo koji način izrazi da je skontao nuždu.

Taj korak može potrajati dan ili dva. Neko dete već posle tri piškenja shvati, dok je nekom detetu potrebno i tri dana (i ne, nisu deca koja iz prve skontaju pametnija od onih koje skontaju posle tri dana). Takođe, nije isto kada je mama ceo dan s detetom (naravno i tata, ali pričam stalno o mami jer obično mame skidaju deci pelene, da ne kažem kolo vode), i kada ima jedno dete ili, kao Mama iz magareće klupe petoro. Nekad je neizvodljivo ispratiti svaki put kad dete piški, ali što više vremena i truda posvetite ovoj fazi, dete će je pre savladati. Ako vaše dete već zna kada mu se piški i kaki jer ste već nudili detetu nošu, pređite na korak dva.

E da, još jedna usputna stavka: zapisivaćete otprilike kada piški i kaki. U smislu koliko često. Obično deca na početku samo piškaju, odnosno piške često, pomalo, a onda počnu da prave veće razmake. To zapisivanje nam je potrebno zbog drugog koraka.

Posebno važno: faza kapiranja ide od upiškio sam se, preko piškim  do (napokon) piški mi se. Naravno, možda neće sva deca moći to da kažu, ali ćete shvatiti u kojoj su fazi po ponašanju. Da li je skontalo kad je već gotovo, kad je tek počelo ili pre nego što će početi da piški.

Koja ideja za ovaj korak:

Pevajte s njima, smislite nešto što će biti samo vaša pesmica za nošu (Taj i taj ide ka nonici, nonoci, nonici, onda će piškiriškiti, piškiriškiti…), napravite zabavu od toga. Ne da mu noša postane igračka (noša), ali da ne bude šturo stavljanje, a dete se prethodno igralo nečeg zabavnog.

Budite kreativni i fleksibilni.

Ako dete ima neku omiljenu igračku, možete uzeti neku posudicu iz kuhinje da to posluži kao igračkina noša i onda dete kao uči tu igračku gde se piški i kaki.

Odvedite dete da samo isprazni nonu u ve-ce šolju. Naravno, vi ste tu da mu pomognete, ali da postoji taj neki ritual: prvo se isprazni noša, potom pusti voda, stane na steper, peru ruke, obrišu ruke. I bravo!

Da, kad smo kod bravo… Mislim neću sad da vam govorim kako ne bi trebalo nagrađivati dete ili mu tapšati kao kad mu pevate rođendansku pesmu, jer u knjizi se pominje da nije baš najbolje nagrađivati decu i praviti oko toga neki big dil. Zašto? Jer deca mogu negodovati kada prestane nagrađivanje (a sigurno mu nećete kupovati narednih godinu dana čokoladice kad piški ili lepiti stikere). Ili krenuti da piškaju kada nemaju pažnju (jer deca hoće reakciju, i ako ne mogu da je dobiju tako što ćete im tapšati, barem mogu da dobiju tako što neće piškiti u nošu, iako znaju da se tamo piški). Smatra se da je najbolje samo jedno bravo i idemo dalje jer hoćemo da postavimo stvari tako da je sasvim normalna stvar piškiti i kakiti u nošu, a ne nekakav spektakl (a kad smo kod spektakla, ne mogu a da se ne setim kako smo, kada je Gala prvi put piškila u nošu, svi familijarno aplaudirali glasnije nego što se ovih dana u osam čuje tapšanje sa terasa). Ali ponoviću, sami već imate svoje metode vaspitanja, i ne bih se mnogo petljala u to.

Drugi korak

Ovaj korak krećete kada je vaše dete savladalo golu fazu, odnosno pokazalo da je shvatilo piškenje i kakenje. Dakle, nije da nezainteresovano se igra i piški i ne obraća pažnju (što nije znak nespremnosti na nošu!), već je uključen u proces učenja i vi ste shvatili da je on shvatio.

Oblačite detetu gaće kod kuće. Kad? Nakon što je piškilo. Na koliko? Sećate se onog zapisivanja koliko često piški i kaki? E pa na kraće od toga. Ako recimo vaše dete obično piški na svakih 20 minuta, obući ćete mu na 15 ili ako piški na 45 minuta, obući ćete mu na pola sata. Zašto? Jer želimo da gaće budu suve. I da, kad je golišav, piški. Tu se recimo može dogoditi da se detetu može piškiti čim skine gaće. A može piškiti i za desetak minuta. Videćete. Svakako je bitno da su gaće bile suve, a da kada je golišav – piški/kaki.

Posle dan ili dva možete izlaziti i napolje. Već ste upoznali detetov ritam kada piški (stalno pominjem piškenje jer dete ređe kaki i mnogo su jasniji znaci pre nego što će obaviti – a verujem i da većina vas uvek za kada dete kaki u peleni). Izlazite napolje nakratko, recimo ne duže od 15 minuta, pola sata. Kao odete nešto da vidite, pa ćete opet posle. Pa kad se vratite, skinete se opet golišavi i onda posle sledećeg piškenja u nonu, opet mu obučete gaće i šorts (trenericu, ili pantalone, helanke…) i izađete napolje.  Dete već kreće da ima samopouzdanja jer je suvo kad je obučeno i piški u nošu. A i vi ćete biti sigurniji u svoju odluku i zadovoljni jer berete plodove svog truda.

Pri tome, nisam vam rekla najbitniju stvar! Vi ste detektivi (ali srećni, ne kao ja na fotografiji). AHA! Pravi pravcijati. Jer sve ove komplikovane radnje se dešavaju tajno, i vaš zadatak je da dete ne otkrije koliko vi samo na to obraćate pažnju. Dakle, vaš mozak se napreže da pohvatate kad piški, šta radi pre nego što piški, koji su mu signali, da li ste poneli nošu kad ste zajedno otišli u kujnu…. a dete ne sme da skonta da se sve vrti tih dana oko toga kad je piškilo i kakilo. Zašto? Jer želimo da dete ne bude pod pritiskom jer deca kada se stalno spominje piškenje i kakenje umeju poprilično da negoduju i da ne sarađuju. Dakle, vi ste tajni agent na važnom zadatku. Divno provodite vreme s detetom, crtajući, igrajući se, čitate mu knjige, gledate zajedno crtani… Možda nekom sad to deluje kao naporno da se fokusirate samo na to, ali verujte da mi se neke mame javljaju da im je predivno što su posvećene detetu, što provode kvalitetno vreme s njim, i usput ga uče važnu stvar.

Posebno važno: još ne nudimo dete da piški i kaki. To ćemo kasnije, kad dete bude savladalo. Jer nismo ništa uradili ako stavimo dete na nošu da sedi dok ne obavi (a to sedenje se često pretvori i u sedenje pred TV-om dok traje crtani). Dete će nesvesno piškiti dok je gledalo crtani, ili će sesti na nošu da piški i ako mu se nije piškilo, i čekati dok mu se ne piški. A mi želimo da dete, kad mu se piški, onda sedne i piški. A nuđenje ćemo praktikovati u drugoj fazi.

Koja ideja za ovaj korak: Pokažite detetu kako da se samo skine i obuče. Pomozite im da počnu. Zato je bitno da dete na sebi ima neku komotnu odeću kako bi lako moglo da je skine. Deca uče da se skidaju i oblače tako što im dopuštamo da to rade, ma koliko dugo to trajalo.

Izbegavajte bilo kakav ružan komentar poput: zašto si se upiškio/la? Ili: nije lepo to što si uradio/la i slično. Umesto toga samo: nećemo to obavljati tu, već u nonu, i donesemo nonu. Takođe, veoma važno: nemojte ni biti preopušteni kao ja onomad sa Galom. Iz želje da joj ne stvaram nikakav stres, stalno sam, kad se upiški, govorila: “Nema veze, ljubavice” i brisala parket. I tako sam tek posle tri nedelje shvatila kakvu poruku je dobijala: slobodno piški tu, nema veze, mama ide i briše. Tako da hoćemo nežno, ali odlučno da se ne piški van noše i ve-ce šolje.

Treći korak

Treći korak: počinjete da oblačite normalno dete i kod kuće u šortsić ili trenericu i sve uobičajeno, a napolje i jaknica ako treba, naravno. Kada skine sve to, onda se piški. Zato nam je i bio važan momenat da shvati da se piški kada si go, a da odeća treba da bude suva. U ovom koraku možemo već u duže šetnje. Jer dete već može da kaže kad mu se piški ili kaki.

Ovde ste strpljivi, i dalje prisutni što se tiče posmatranja deteta, ali ste i dalje da tako kažem detektivi.

Ovde već polako ulazite u FAZU DVA (sledeći tekst).

Važna napomena: Gledajte da dete bude kod kuće u nekoj garderobi koja se lako skida. Dopisaću ovde nešto još ako se setim.

Koje podsećanje za ovaj korak: Ako vam kaže da mu se piški nakon što se upiškilo ili vam kaže da mu se kaki  a već se ukakilo, to je normalno za dete koje je do pre koji dan piškilo i kakilo u pelenama ne razmišljajući o tome uopšte. Razumite svoje dete. Ono je donedavno moglo da obavlja sve u pelenu, i sad normalno da će neko vreme piškiti u gaće. Uskoro će početi da govori pre nego što obavi. Da vas podsetim: proces ide od piškio sam preko piškiiim do piški mi se.

Noćna pelena: odmah ili kasnije

Ovo prepuštam vama da odlučite. Svakako bi trebalo uraditi u ovoj turi, u smislu da ne odložite za sledeću godinu ili za koji mesec. Ali vi ćete odlučiti da li ćete je skinuti prvog dana i više uopšte detetu ne oblačiti pelene ni danju ni noću, ili ćete skinuti noćnu za nedelju-dve, kad dete savlada dan. Kažem to jer roditeljima ume da bude naporno da se čitav dan bave učenjem deteta na nošu, a onda noću umesto da spavaju, bude se da proveravaju da li se dete upiškilo i prevlačiti ga ako jeste.

Neki roditelji imaju više energije, da ne kažem entuzijazma, pa je maknu odmah. Plus im je argument da ne žele dete da bune oko dnevnog i noćnog spavanja. A drugima bude naporno istrovremeno pa objasne detetu da nosi samo noću ili danju kad spava, ali da će, čim bude naučio preko dana na nošu, skinuti i noćnu.

To je to za početak. Nadam se da sam uspela da objasnim svaki korak kako treba, i da se radujete danima bez pelena.

Srećno!

 

PS Kako vam se čini proces? Da li jedva čekate da se pretvorite u detektiv(c)a ili vam se baš i ne mili?