Odvikavanje od pelena: da li je potrebno da dete bude spremno ili vi?

Ovo nije tekst o kritikovanju roditelja čija deca nose pelene sa tri godine, niti da se ubede ti isti roditelji da treba deci da skidaju pelene sa godinu dana. Svaki roditelj odlučuje kada će njegovo dete skinuti pelene. Ovo je tekst o tome kada su deca spremna da žive život bez pelena, kada mogu da jave da im se ide u ve-ce, kada mogu da koriste sama nošu, i kada roditelji mogu odvići dete od pelena – ako to žele.

Ovo je tekst koji će se poprilično razlikovati od drugih koje ste čitali na temu odvikavanja od pelena i učenja na nošu. Pre svega zato što ne podržavam Brazeltonov pristup, odnosno njegovu teoriju spremnosti. Ne, nisam ja mama koja je popila svu pamet sveta pa je našla da proziva čuvenog doktora koji je napisao toliko knjiga i čija je teorija spremnosti naišla na toliko aplauza kako pedijatara i psihologa, tako i roditelja male dece. Samo sam rešila da gledam stvar iz drugog ugla. U stvari uglova.

Elem, svi mi želimo deci najbolje. Ne želimo da ih forsiramo ili ne daj bože mučimo. Želimo da ih naučimo da budu samostalni, ali nikako da ih teramo da nešto rade pre vremena. Nešto za šta oni nisu spremni. To je sasvim jasno.

Ali zašto mi onda teorija spremnosti za nošu nikad nije pila vodu? Hm. Iz nekoliko razloga. Navešću dva (jedan ovdašnji, I jedan svetski).

Odvikavanje od pelena: pre pola veka
Decak u kupatilu cita
Foto: Jay Ryness

Prvo: što sam JA sa svojih 12 meseci bila bez pelena. Ne, nisam bila nikakav vunderkid, svi u mojoj generaciji znali su da noša postoji još sa šest meseci (pitajte svoje mame, tetke, I ostale kada su se deca upoznavala sa nošom), obavljali su tamo uglavnom veliku nuždu (zato što su mame prale pelene), I nudila nam se noša ujutru, kao I svaki put kad nam presvlače pelene. Da se polako navikavamo. I onda lagano, kako prolazi vreme, tako dete sve više počinje da obavlja u nošu, a sve manje u pelenu. I mame nam onda samo makne pelenu (obično leti, kažu da su se bojale da se deca ne prehlade, isto kao i mi danas). Neko vreme bude nezgoda, ali isto im je prale pelene ili garderobu. I to je to.

Drugo, što je skoro CEO SVET 1957. bio bez pelena pre 18. meseca. A onda odjednom pedeset godina kasnije 90 odsto dece u Americi je nezavisno od pelena tek sa 38 meseci. Hm. Ne verujem da smo toliko nazadovali za ovih pola veka.

Šta se to promenilo? Pa mnogo stvari, ali navešću dva glavna (oba svetska).

  1. Umesto pamučnih pelena, počinju da se koriste jednokratne.
  2. Počinje da kruži priča po svetu da deca nisu spremna da počnu život bez pelena pre 18. meseca (a sada ni pre 3. godine).

A kako su povezani jednokratne pelene (one najpoznatije) i Brazelton, možete vrlo lako proveriti na Guglu, da ne bude da sam vam sve dala na tacnu.

Odvikavanje od pelena: danas

Danas ćete najčešće čuti da dete ne treba forsirati i da nema potrebe žuriti s tim. Takođe čete čuti i da deca nisu zrela pre druge godine da koriste nošu. Kao i da treba sačekati da dete bude spremno.

U Americi je to obično sa tri-četiri (ima jedna sjajna knjiga Diaper free before three). U Srbiji je to obično sa dve-tri (nema sjajne knjige, ali bi mogla da se pojavi).

Najgora priča koja se može čuti jeste da dete može jako da se istraumira ako mu se prerano skinu pelene.

Kažem najgora jer izaziva strah kod roditelja čim čuju da postoji iole neka šansa da naškode detetu. A znate koliko nas strah blokira.

A možemo li nekako da naškodimo detetu?

Pa možemo uvek. I sa pola godine i sa tri. Ako smo grubi i ako na bilo koji način zlostavljamo i ponižavamo dete.

Ako smo nežni i dobri prema njima, misim da ne moram da objašnjavam.

Kada su deca spremna

Hajde redom da vidimo šta to fali znacima spremnosti, odnosno nespremnosti deteta.

Andrea Olson uci bespelenastvo
Foto: Andrea Olson

Bebe se rode i piške i kake. Gde god. Dakle, bebama nije bitno da li su obavijene nekim velikim listom drveta, ili obučene u pamučnu ili jednokratnu pelenu, ili gaće. One obavljaju kad im dođe. Naravno, i signaliziraju, ali to nismo svi zainteresovani da čujemo (ako jeste, evo više o bespelenaštvu). Pelene su potrebne NAMA kako ne bismo stalno išli i brisali kuću za decom, ili prali mnogo veša.

Okej, bebe piške i kake gde god. Svakako da to rade češće nego deca od dve godine. I naravno da tako malešne bebe ne mogu da odu do ve-cea. Kao što ne mogu same ni da uzmu da jedu. Potrebni smo im mi da ih hranimo, presvlačimo, uspavljujemo.

Bebe su potpuno zavisne od nas, i mi ih pratimo da vidimo kada će moći sami da uzmu da jedu, sami se obuku, uspavaju, odu do noše…

Pa tako dolazimo do toga da dete od šest meseci ne može samo da ode do noše i sedne, ali mogu roditelji da mu ponude kad ga presvlače. Ili vide da je počelo da stenje. Većina roditelja jasno vidi da se dete sprema da kaki, sačeka da ono završi, a potom ga presvuče.

A kad može da ode samo do noše? Kada prohoda. A kada može samostalno da piški  na nošu? Kada prohoda. A kada može da ode do noše da kaki? Kada prohoda. Neko dete to uradi sa deset meseci, drugo sa godinu i nešto, ali ako može da ode da uzme svoju igračku iz druge sobe i da je donese, može da ode i do noše i da sedne na nju kad joj se piški ili kaki (biće i teksta o tome kako početi sa odvikavanjem od pelena).

E sad, u zavisnosti od vremenskih uslova i toga šta obučete detetu, zavisi i da li će moći da se skine. I posle obuče. To dolazi malo kasnije. Kao i brisanje guze. Ali zar nije dovoljno kad dete ode do noše i pokaže da mu se ide u vece? Ili kad kaže pipi, ili kaka, ili nona, ili šta već bude govorilo u vezi sa tim?

Kada su roditelji spremni

Nikad. Mislim šalim se, ali uglavnom nikad. Roditelji misle da je za skidanje pelena potrebno mnogo vremena, truda, živaca. I u pravu su. Toliko je stresno da neki brakovi upadaju u krizu kad se skidaju pelene.

Ume da bude naročito stresno, naročito ako dete pre toga nije obavljalo nuždu nigde osim u peleni. I sad odjednom dolazimo i govorimo mu: ti si dovoljno velik, hajde ovde. I onda još posle dva dana zapišavanja po kući mame zaboli glava i komentarišu kako dete neće da sarađuje.

Hajde da se vratimo na dete. I da ga razumemo. To je za dete jako veliki šok, ako se nikad s tim nije susrelo. Imajmo strpljenja. Dete je sve vreme dobijalo poruku: u redu je da kakiš u pelenu, u redu je da piškiš u pelenu. I sad odjednom više to nije u redu. Još ako je dete starije dve godine i ušlo je u NE fazu, dakako da ćete naići na veliki otpor prema novini zvanoj: nema više pelene. *Montesori preporučuje odvikavanje od pelena između 12. i 18. meseca jer su tada deca najspremnija da sarađuju.

Zato savet: uvedite nošu mnogo pre nego što želite da skinete detetu pelene i pokažite mu gde može da piški i kaki a neka vam pelena bude bekap. Jer najlakše je da dete koristi nošu od ranog uzrasta i da mama skine pelenu kad vidi da joj je suva i čista većinu dana.

Mora li od odvikavanja od pelena da boli glava?

Ne. Može biti i interesantno i lepo. Treba samo da odvojite vreme i napravite od toga avanturu. Ali o tome drugi put. Do tada, razmislite da li vaše dete nije spremno za odvikavanje od pelena ili vi.

 

PS Da li i vas boli glava od pomisli na odvikavanje od pelena ili se radujete što ćete svoje dete naučiti da bude još samostalnije?

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *