Odvikavanje od pelena: pre nego što počnete

Nekom odvikavanje deteta od pelena ide teško, drugom teže, ali retko ko će reći da je bila pesma.

Osim ako ne dobije amneziju.

(Šalim se, naravno.) Ali znate već kako ume da se desi da tako prođe vreme i onda vam sve to ne deluje kao da je bilo teško. A većini bude.

Zašto? Pa zato što je dete u pelenama od kada zna za sebe i onda napuni dve-tri godine i mi mu kažemo da je sad dovoljno veliko da mu pelene više ne trebaju i da treba da piški u nošu.

“Aha, dobro, mama”, kaže dete i ispiški se pored noše. Toliko blizu noše i toliko brzo nakon što je obećao da neće da mislite da vam to radi namerno.

Pa se sekirate.

A nema potrebe. Hajde da se potrudimo da razumemo dete, kao i proces odvikavanja od pelena. A idealno bi bilo i da pokušamo da od toga napravimo avanturu.

Kad je dete spremno za nošu?

Prvo, ne postoji nijedno pravilo koje kaže: kad dete napuni x meseci, skinite mu pelene, spreman je. Pominju se razni znaci spremnosti, ali u principu svako dete je priča za sebe (to verovatno slušate od rođenja). O tome sam više pisala u tekstu Da li je potrebno da dete bude spremno ili vi.

Ono o čemu možemo pričati jeste koje su prednosti i mane ranijeg ili kasnijeg odvikavanja od pelena.

Obično delimo decu na uzrast: mlađi i stariji od 18 meseci. Zašto? Jer su pre 18. meseca mnogo zavisnija od roditelja. Naravno, nije to tačno 18 meseci. Neka deca stabilno hodaju sa 12 meseci, dok je drugima potreban prstić roditelja i sa 14, ali sa godinu i po dete je već poprilično stabilno dok hoda, a hodanje im je potrebno da bi, jelte, došli do noše (ili mame) kad im se piški/kaki. Sa mlađom decom se može praktikovati bespelenaštvo.

Prednosti uzrasta vašeg deteta koje je starije od 18 meseci su: mnogo se bolje možete sporazumeti sa detetom nego ranije, dete može samo da ode do noše ili po nošu, možda može samo da se skine i obuče (tu zavisi šta ima na sebi), može da kaže nona, ili piki, kaka… Drugim rečima, mnogo je motorički i retorički zrelije.

Mane su što je dete 18 meseci i duže u pelenama, i naviklo je da obavlja tamo nuždu, (tu su u prednosti roditelji koji su pre skidanja pelena nudili detetu nošu prilikom presvlačenja ili kada vide da dete kreće da obavlja nuždu), i što deca posle 18. meseca ulaze u NE fazu i teži su za saradnju.

Pre nego što započnete, zapitajte se

1. Da li imate sedam do deset dana? (Ili barem tri-četiri za početak, koji je najvažniji). Podsetiću vas na prioritet: znate već kako uvek nađemo vremena za hitne i bitne stvari.
2. Da li imate jaku želju da dete naučite na nošu? (ne zato što mislite da treba, ljudi iz okoline vam sugerišu da je vreme i slično).
3. Da li verujete da je moguće da vaše dete nauči da koristi nošu u ovom uzrastu? Sumnja je vrlo opasna. Ako sumnjate u svoje dete, i ono će sumnjati u sebe, a i brzo ćete odustati ako naiđete na otpor.
4. Da li se bojite reakcije svog deteta: da će protestovati, da neće sarađivati i slično? Jer ako da, pomislite na stvari tipa: dete protestuje i neće da sedne u stolicu za hranjenje, ili neće da se veže u autosedištu… Biće još reči o tome, ali je bitno da budete nežni i odlučni, a ne uplašeni ako dete ne sarađuje od prvog momenta.
5. Da li možete sto posto da se posvetite ovome, ne usput? Možemo da se posvetimo nečemu kada nam je sve jasno, kada želimo nešto da uradimo i kada nam je bitno ono što radimo.
6. Da li možete da skinete detetu pelene i da nemate opciju da je stavite ponekad? Učenje deteta da bude nezavisno od pelena a da mu pri tome nekad stavljate pelene je kontraproduktivno. Ključ je u doslednosti kako bi detetu bilo jasno da više nema pelena.

E takoc, sad ste se lepo zapitali i nadam se imali samo jedan odgovor NE. Ukoliko ste imali više, pozabavite se tim pitanjima. Ili ako su vam svi odgovori bili DA, pozabavite se tim zastrašujućim pitanjem jer jednog dana vas čeka pubertet (bu!).

Ee dosta sam bila vickasta. Vratimo se na ozbiljnu temu. A kad smo kod ozbiljnosti, važna NAPOMENA: Pre početka zapitajte se da li je dete u skoku u razvoju, da li se selite, muče li ga zubi, da li je možda bolesno, kreće li u vrtić, očekujete li prinovu, vraćate li se na posao… Jer to su razlozi zbog kojih deca nisu najvoljnija da komuniciraju s vama o nuždi, pa tako nije dobro ni započinjati kada se to dešava. Iako je sada vanredno stanje, malo smo se na njega već navikli, a i ide nam u prilog za odvikavanje jer u prvoj, goloj, fazi dete je kod kuće.

Eee sad malo pripreme o tome kako će se to odvijati.

Inače, ovaj metod je osmislila (moja učiteljica i mentorka) Andrea Olson, a ja se nadam da ću umeti ovako ukratko da vas uputim (radionice su umele da traju i tri sata, a sve knjige koje imam o odvikavanju od pelena imaju više od 200 stranica, tako da nećemo moći da se pozabavimo svakom sitnicom i problematikom, ali ćete dobiti osnovne smernice.

KAKO će izgledati detetov put ka nezavisnosti od pelena:

Prva faza: upoznavanje s piškenjem i kakenjem (i nonom)

Druga faza: uvežbavanje detetove samostalnosti

Treća: odvikavanje od noćne pelene

Dakle, prvo nam je bitno da dete shvati da piški i kaki, odnosno da bude svesno da se to dešava. U tome nam pomaže ta gola faza, o kojoj ćemo pričati.

Potom nam je bitno da dete naučimo gde se obavlja nužda, i da  počne da piški i kaki u nošu. Zatim ćemo naučiti dete da, kad je obučeno – ne piški, a kad je golo – piški (zato nam je toliko važna gola faza, između ostalog). I kad je to savladalo, izlazićemo nakratko napolje, da malo steknemo samopouzdanje (više mi nego dete). Za koji dan dete zna gde se piški i kaki, i većinom stiže do noše, osim poneke nezgodacije. I onda nam ostaje samo noćna pelena (ako je niste prvog dana skinuli, jer nekad roditelji ne mogu i danju i noću da budu fokusirani na odvikavanje, pa noćnu skinu posle nedelju-dve, u dogovoru s detetom). I to je to.

Ako ste spremne, evo ga tekst o PRVOJ fazi i kako da počnete. A do tada porazmislite o onim pitanjima, imate li dovoljno vremena, entuzijazma i ostalih neophodnih stvari. Potom porazgovarajte sa partnerom, ili ukućanima ako živite u zajednici, jer je veoma bitna podrška. Bitno je da ljudi s kojima ste u kontaktu budu upućeni u plan ideju i da ako neće da pomognu, ne odmažu komentarima da je mali ili nespreman. Tipa ako baka spomene da joj se čini da joj je unuk previše mali, samo je priupitajte kada je svoje dete odvikla od pelena. Ako vam drugarica kaže da ste požurili jer je njeno dete nosilo pelene tri godine i šta mu fali, možete joj potvrditi da mu ništa ne fali, ali da ni vašem detetu koje ima 19 meseci ništa neće faliti bez pelena. Ako vam muž usred učenja na nošu kaže da ste možda požurili i da biste mogli da odložite za koji mesec, recite mu da ste vi mama, a mama zna najbolje. Šalim se  Tačka.