Jedna od stvari koja najviše zabrinjava novopečene mame jeste da li je njena beba gladna. (Skoro) Sve mame se brinu je li beba dovoljno jela. Neke mame čak i kasnije, kad im bebe postanu velike i dobiju svoje bebe. I to je razumljivo. Međutim, kada mame krenu da paniče da li je beba unela dovoljno mleka, onda to što ne vide koliko su bebe posisale počne da bude veliki problem. Jer da se beba hrani na flašicu, znale bi tačno koliko je pojeo i ne bi vodile brigu.
I onda krenu da se izmlazaju i daju bebama na flašicu. Svesne su da je to mnogo teži način. Treba se izmlazati pa nahraniti dete, pa sterilisati flašice, ali njima to ništa nije teško. Jer one obožavaju svoje čedo i pomučiće se: samo da ne bude beba gladna. Ne misle da će to biti zauvek, nikako. Vratiće ga kasnije na dojku. Ovo je samo privremeno dok beba ne ojača, dok ne odu na sledeću kontrolu, beba ne dobije koliko bi trebalo na kilaži…
I onda prođe taj period od dve nedelje, mesec i po, ili koliko je već neka majka odlučila da će mu davati na flašicu i beba neće da se vrati na dojku. Plače na dojci koju je donedavno bez problema sisala. Neke neće jer im brže curi iz flašice i mrzi ih da izvlače sebi mleko, neke ne umeju da sisaju dojku jer se ona drugačije sisa od flašice…
U slučaju da beba ne prihvata dojku, može se probati nešto od saveta koji se primenjuju kada beba štrajkuje, odnosno odbija dojku. No, ako beba i dalje ne prihvata dojku, mama se susreće sa novim problemima. Isrcrpljena je od izmlazanja i hranjenja i sterilisanja, a pri tome pumpica ne može da izvuče koliko je bebi potrebno. U prvih mesec dana izmlazanje obično ide lako jer ima viška mleka u dojkama. Ali u periodu kada se postigne ravnoteža ponude i potražnje, mleka može biti knap. Jer bebine potrebe rastu a pumpica ne može da izvuče koliko bebi treba…
I onda mama, kada zafali 20 ili 40 mililitara od one količine koju beba dobije na flašici, doda malo formule. Samim tim, pošto se telo ne stimuliše da pravi više mleka od one količine koja je iz grudi izašla, nastaviće da se proizvodi manje mleka nego što bebi treba. Pa će se tako povećavati količina adaptiranog mleka a smanjivati količina majčinog. A to je ono što nijedna od mama koja je želela da doji bebu ne želi da joj se desi.
Kako da se manje brinete da li je beba gladna
Lepo, pobedite svoj strah racionalnim objašnjenjima. Prvo, do juče ste imali višak mleka, a sada ga odjednom nema dovoljno. Dojilje se najčešće susreću sa pitanjem imaju li dovoljno mleka kada dođe do uspostavljanja ravnoteže ponude i potražnje. Do juče grudi prepune mleka sada posle podoja izgledaju prazno i iz njih se ne može iscediti ništa ili vrlo malo. To nije znak da je beba gladna, već samo znak da mleka ima baš onoliko koliko bebi treba. Što je sjajno jer ne morate da se dodatno izmlazate.
Ali ako se to uspostavljanje ravnoteže ponude i potražnje poklopi sa skokom u razvoju, onda je majka definitivno ubeđena da nema dovoljno mleka. Beba plače i stalno bi da bude na dojci, dojke meke, ništa iz njih ne izlazi… Dovoljno je samo da neko naglas kaže ono što je mamin najveći strah (Beba je gladna ili Nemaš dovoljno mleka) i već neko trči do najbrže radnje da kupi formulu. Dakle, prvo se zapitajte da nije u pitanju skok u razvoju.
Ako postoji problem prilikom dojenja
Potom: beba plače tokom dojenja. Sisa malo i onda krene da plače. Može biti da joj smeta ili prejak ili preslab protok mleka. Pročitajte u tekstu o refleksu otpuštanja mleka i vidite da nije nešto od ta dva slučaja i pokušajte da to rešite savetima iz teksta.
Dakle, normalno je da se u nekom trenutku zapitamo je li beba dovoljno jela, ali onda stanemo i razmislimo. Ono što beba posisa trebalo bi i da izađe iz nje, te je stoga bitno koliko je beba piškila i kakila. Stolica je važna u prvi šest nedelja, kasnije može izostati i nekoliko dana. (Zelena stolica nije stolica gladi.) Uzmite jednu suvu pelenu i u nju sipajte dve-tri kašike vode. To vam je jedna mokra pelena. Posle petog dana treba da ima minumum šest mokrih pelena i barem tri ukakne pelene. Ako vaša beba lepo piški i kaki, pri tome glasno plače i aktivna je u periodima kad je budna, izgleda zdravo, nemate nikakvog razloga za brigu jer unosi dovoljno mleka.
Šta kada beba ne unosi dovoljno mleka
Ukoliko beba manje piški ili izostaje stolica tokom prvih mesec dana, kao i ako je beba manje napredovala, to ne znači da joj treba uvoditi flašicu. To je znak da s dojenjem nešto ne štima i da ga treba popraviti. Dakle, popraviti položaj i obezbediti bebi dovoljan broj podoja (minumum od osam do 12 a sve preko toga je sjajno). Dobar položaj znači da beba efikasno sisa. Beba može biti na dojci satima u nepravilnom položaju i ne dobijati dovoljno mleka, a može biti 10 minuta i uneti koliko joj je potrebno. Obratite pažnju na to kako sisa. Da li se čuje gutanje, zapažate li ritmično sisanje a potom pauzu za gutanje?
Pravilan položaj je onaj gde vas dojenje ne boli. Beba posle nekog vremena (posle refleksa otpuštanja mleka) počinje u pravilnim razmacima da pomera vilicu i možete videti u čuti gutanje. Pogledajte kako izgleda beba koja vrlo lepo sisa. I nipošto joj nemojte prekidati podoj. Ona će ili posle nekog vremena zaspati ili pustiti dojku i biti budna i zadovoljna.
Kako da se umirite
Nakon što ste se postarali za to da pravilno sisa, razmišljajte ovako: beba ne može biti gladna pored mene. Kad god je beba gladna, ja ću joj dati da sisa. Te neće biti gladna.
I ono najvažnije: beba ne sisa samo zato što je gladna. Sisa kad je žedna, nervozna, kad ne može sama da se uspava, kad želi da se mazi, kad hoće kontakt sa mamom i sigurnost… Dakle, dojenje nije samo hranjenje a to najčešće zaboravljamo.
A da treba da znamo koliko je beba posisala, imale bismo displej na dojkama na kom bi lepo pisalo koliko mleka je iz njih izašlo. Pošto nemamo, pratićemo mokre i ukakane pelene, i svoju bebu. To je, priznaćete, mnogo lakše nego ceđenje i hranjenje na flašicu.