Koliko puta ste čule da je majci nestalo mleko od prevelikog stresa? I sama sam od svojih poznanica čula da im je od stresa nestalo mleko: muž joj je otputovao na duži put i ona je od stresa izgubila mleko; posvađala se sa svekrvom i «presušila», imali su smrtni slučaj u porodici i više nije imala ni kap mleka… Ne, nisu one lagale, niti su izmišljale razloge da prestanu s dojenjem, one su zaista mislile da više nemaju mleka. Zašto? Jer mleko nije izlazilo iz dojki. A logično je, ako imate mleka, da ćete ga videti, da će makar i kap iscuriti…
Ono što se dešava tim majkama jeste da one imaju mleko, ali je zarobljeno u dojkama (možda nije najbolja reč zarobljeno, ali tako je najjasnije da je unutra, ali da n
e može da izađe). Mleko u stresnim situacijama ne može da poteče jer je za refleks otpuštanja mleka potreban hormon oksitocin, koji ne može da se luči jer ga je blokirao adrenalin (hormon stresa. (Više o hormonima koji se luče prilikom laktacije možete pročitati ovde).
A kako to da se u dojkama proizvodi mleko ali ne izlazi iz njih? Hormon prolaktin neosetljiv je na adrenalin. Takoreći ne može mu ništa. Iako je majka pod velikim stresom (pomislite samo koliko žena je dojilo dok su bili ratovi, koliko beba je sisalo posle poplava, izgubljenih kuća posle zemljotresa…), mleko se luči, i u vašim dojkama je, samo ne može da poteče jer oksitocin koji oslobađa mleko iz dojki ne može od adrenalina da obavlja svoj posao. Možda će vam biti poznat scenario: majka stavlja bebu na grudi i beba plače i vuče i ništa ne izlazi, i majka, već pod stresom, biva još nervoznija i time još više ne dopušta oksitocinu da se luči i to već počinje da bude začarani krug iz kog uopšte nije lako izaći.
Šta mama može da uradi? Da pokuša da smanji stres kako bi dozvolila oksitocinu da se luči i otpusti mleko iz dojki. Pazite, nekada to nisu čak ni krupne stvari, taj stres može da bude i od nenaspavanosti, nervoze zbog mnogo obaveza i stresa jer je, recimo, beba danas razdražljivija nego inače. Šta god da je u pitanju, rešenje je uvek samo u maminom raspoloženju. Mama mora da se opusti. Da uradi nešto lepo za sebe. Nekoj će pomoći to što će čuti omiljenu pesmu, nekoj topla kupka i da neko pričuva bebu, neka mama će se obradovati jer je naručila omiljenu hranu iz restorana. Dakle, nešto lepo mora uraditi za sebe.
Jer ako ne uradi: beba neće moći da izvuče mleko, proći će nekoliko sati da nije jela, mama će se zabrinuti da je beba već pregladnela (da ne pričam da je to jedan od najčešćih maminih uzroka stresa), pa tek onda neće ići mleko (ne zaboravimo da je ono tu, samo ne može da poteče), potom će bebi dati adaptirano mleko da bude sita, beba će manje sisati, dakle, proizvodiće se manje mleka (mleko funkcioniše po principu ponude i potražnje), rezultat toga je da ga neće biti dovoljno da zadovolji bebine potrebe, bebi će se dati još adaptiranog mleka (ovoga puta jer mama zaista ima manje mleka nego što je bebi potrebno) beba će još manje sisati… I na kraju mleka više stvarno neće biti.
E to se otprilike dogodilo kada kažemo da je mama od stresa izgubila mleko. Ni kriva ni dužna. I tu se stvorio mit: da od stresa može nestati mleko. A ne može. Proces nestajanja mleka je proces (to najbolje znaju majke kojima je trebalo nekoliko nedelja ili meseci da zaustave laktaciju). Stoga: pobedite stres i oslobodite mleko iz dojki, a potom uživajte u osećaju koji vam pruža oksitocin (hormon ljubavi i sreće).
Tekst objavljen na stranici Savetovališta za dojenje Udruženja Roditelj.