Ovo je prva u nizu priča o Mamički. Ima toliko priča o deci koja su u raznoraznim situacijama: od Hajdi koja je te kod dede na planini, te na moru, preko Kaće koja čas ide kod zubara, čas je dobila sestru, čas brata, do Milice čiji su se roditelji posvađali ali to ne znači da je ne vole… (ne mogu a da se ne zapitam zašto 90 odsto tih naslova nosi žensko ime, no o tome drugom prilikom) Dakle, sve su to mnogo slatke i poučne pričice namenjene deci da lakše prebrode neku situaciju ili da im približe i dočaraju kako da se najbolje snađu u nekoj sitauciji. A pošto smo mi valjda velike (mislim na nas, mame), ljudi očito misle da za nas tako nešto nije potrebno. Te stoga ne nalazimo nikakve priče ili ne daj bože slikovnice “Mama (i tata) na Zlatiboru”, “Mama u bolnici”, “Mama na koncertu”… No, rešila sam da ispravim tu nepravdu te se malo pozabavim time, kao mama koja se u toj situaciji našla ili kojoj je druga mama šapnula šta ju je snašlo, ili koja je upotrebila maštu i zamislila kako bi to bilo kad bi bilo….
Mamička je dobra. Predobra. Otkad je rodila svoju decu, samo na njih pazi i samo u njih gleda. Pa nije ih rodila da bi ih ostavila nekom tamo da ih čuva dok ona skita, a i naskitala se valjda dosta, nije se rano ni udala. A i onomad kad je ostavila ćerku od godinu dana da odgleda predstavu obilo joj se u glavu jer ju je žestoko kaznila ignorišući je puna dva sata.
Tad je Mamička rekla: Sad i nikad više.
Ali tako valjda i Mamički posle nekoliko godina bi dosta i dojenja i nosanja i nespavanja i titranja i neskitanja… I nesta joj osmeh s lica, počela da kuka (dotad nije od sebe same ni smela da zakuka) i da joj sve smeta. Rano leže, kasno ustaje. Što manje da je budna. Da je samo malo više opuštena, dopustila bi da padne u depresiju. No, oprezno se čuva, ima dečurliju, mora biti bez dijagnoze. Kad jedan dan, dok je varjačom jurila luk po šerpi da se ne zalepi, odluči: ovako više ne ide, nešto mora da se menja.
Sela Mamička i misli se šta to da menja, ne zna ni odakle da počne a ni šta da radi da iz svoje kože malo pobegne. Što dalje od dece i muža, da ih se malo zaželi. Kako to pomisli, tako joj mast kapne na ruku i popeče je. Kako je smela tako nešto i da pomisli, odmah nastavlja sebe da kori, a da je malo više pobožna, pomislila bi i da ju je sam Bog prekorio.
Prođe nekoliko dana, opet ona s varjačom juri luk po šerpi da se ne zalepi, jedno dete s jedne strane, drugo s druge, vuku je za suknju da se igra, ona zažmuri, pomisli: proći će, porašće, udaće se, moći ću nekad da malo odem od kuće. Kad opet, pogađate, mast je popeče. Nije naša Mamička toliko smotana koliko se čini, a nije ni toliko slepa da ne vidi da je to znak da tako nešto više ne sme ni da pomisli.
Kako se bojala da opet tako nešto ružno ne pomisli (a i dojadili joj plikovi na rukama), Mamička odluči da ode. Ne zauvek (znate da je ona dobra), nego malo, na vikend. Da odmori glavu, a i ruke.
Kuda će i kad… Nije joj ni važno. I tako ona smireno uze telefon, okrene svog druga iz Beča i najavi svoj dolazak. Kako je to čula i njena drugarica koja voli da se švrćka, pođe i ona s njom. Muž joj je poželeo lep provod i da se opusti koliko može a deca joj rekoše da im donese lizalicu iz Beča.
Kako je ovo bilo lako, pomisli Mamička. Da sam otišla pre, ne bih imala ove silne plikove na rukama i smrknuto lice
Dok se švrćkala s drugaricom po Beču, ni noge je nisu bolele, ni kiša joj nije smetala. A ni za ulaz u muzej štedela nije. Gleda slike, odjednom zastade i seti se da je ona već čitala ono srećna mama – srećna beba, ali nije uzimala naum. Znala je i kako mama mora imati neki ventil i kako treba da radi nešto lepo za sebe, sve joj je u teoriji bilo savršeno jasno, ali nije umela da to pretvori u praksu te je stavljala svačije potrebe ispred svojih i vremenom se narogušila.
A vi, drage mamike, ako ne želite da se narogušite i skitale još niste a biste, navalite.
Mamička se vratila s osmehom na licu. Leže kasno i ustaje rano, ne zna šta pre da radi koliko elana ima. I nema više plikove na rukama, možda zato što se bolje čuva dok kuva a možda i zato što je počela da nabavlja od drugog mesara mast.