Dobro ste pročitali: ne depresija, već presija. Da se žena posle porođaja ponaša kao da se nije porodila. Niko nas ne tera, barem ne eksplicitno, da dve nedelje posle porođaja skinemo spavaćicu i obučemo neke lepe rite i odemo na posao, ali ne mogu da ne primetim da sa svih strana dobijamo poruke kako je to za divljenje…
Elem, juče sam bila kod frizerke i dok me je farbala, uzela sam novine koje su bile ispred mene. I tu se posle nekoliko ružnih vesti pojavi divna. Naime, Mirka Vasiljević (Nikolina ćerka iz “Mi nismo anđeli 2”, za neupućene) porodila se po treći put. I ja se tu oduševim. Kakva carica! Ima 24 godine i troje dece – vauuu! I sve bi to bilo bajno i sjajno da nisam nastavila da čitam. Sledi rečenica kako se “Mirka, poznata po odvažnosti, samo dve nedelje posle porođaja, sprema za povratak na posao, bla bla…”
Ne, neću da osuđujem ženu što je odlučila da radi samo mesec dana nakon što se porodila. Ali ću bogami kritikovati one koji to veličaju. Koji nam šalju poruku: ona je žena zmaj koja se vraća karijeri! Ako već ne piše: “nažalost, počinje da radi samo dve nedelje posle porođaja” a onda ne mora ni da se šalje poruka kako je povratak žena na posao ubrzo posle porođaja nešto vredno divljenja.
Jer ženi treba vreme sa bebom, žena u periodu babinja treba da se odmara što više i da joj titraju.
Elem, dok sam tako čačkala ko se sve tako brzo vratio na posao, naletela sam na to da se Jelena Đoković nedelju dana posle porođaja vratila poslovnim obavezama, a onda sam pročitala i blog sjajne Angeline koja je napisala tekst upravo o ovome o čemu ja sad pišem, kao i tekst Mame na ćoše. Onda sam malo ostala bez teksta jer su zapravo kazale sve što sam želela da napišem o tome koliko se vrši presija na mame da se što pre vrate “normalnom životu”. Jer:
– Nisu dovoljno kul ako vucaraju svoje bebe svuda sa sobom.
Koliko puta su me sažaljivo gledali, kao da nemam kome da je ostavim, kao da sam zarobljena majka torbarka koja nema kontrolu nad svojim životom;
– Nisu dovoljno sposobne ili važne ako se ne vrate na posao samo dva-tri-pet meseci nakon što su se porodile.
Najčešće se rano na posao vraćaju žene koje su u svom poslu “nezamenljive”, i niko drugi ne može tako dobro to da radi kao ona. Ne mogu da prihvatim da neko misli da je posao mame nešto što neko drugi može sasvim solidno da obavlja umesto njih;
– Ne vode računa o sebi ako nisu skockane, našminkane mame.
Možda neka mama ima sreće da ima nezahtevnu bebu koja joj dozvoljava da se sređuje, ili ima pomoć u kući. Možda ima nekoga ko brine o bebi ili kuva ručak dok se mama sređuje. Možda nije sama. A šta ako jeste? I jedva stigne da se vojnički istušira za pet minuta i obuče nešto što nije isflekano i izađe na ulicu pre nego što se beba unervozi i počne da kmeči;
– Zapustile su se ako posle tri-pet-sedam meseci nisu povratile kilažu koju su imale pre porođaja.
Telu je potrebno mnogo vremena pre nego što postane kao pre porođaja. Mnogo faktora utiče na to. Savetovanjem mama kako da se što pre oslobode svojih kilograma kako bi izgledale kao mame s naslovnica u najmanju ruku je neukusno. Ona uči da bude mama.
I u tome nije sama. I zato, mame, ne dajte da vas ubede da je vaša beba levo smetalo koje što pre treba da se poraste i bude samostalno. Nemojte dozvoliti da vas zavara izgled mama bez podočnjaka koje tako nasmejane poziraju fotografima. Ne nasedajte na priču da je moćna žena samo ona koja u štiklama izlazi iz porodilišta. Ili ona koja posle nekoliko dana-nedelja našminkana juri s telefonom u ruci na poslovni sastanak.
Moćna žena je i ona koja je hrabro prihvatila svoju novu ulogu i ne beži od nje. Jer, taj period kada ste bebi najpotrebniji brzo prođe i faliće vam da nekom budete najpotrebniji na svetu.